To što su nacisti radili srpskom narodu 1941. godine, sada samo na malo drugačiji način rade marionete i konvertiti koji su na vlasti....
Preporuke:
54
2
2
ponedeljak, 17 avgust 2015 23:11
Aleksa Marković
Nemci su nam bili, ostali i biće uvek NEPRIJATELjI!
I to ne može niko i ništa da popravi, pa čak ni vođa...
Preporuke:
49
2
3
ponedeljak, 17 avgust 2015 23:20
pitanja
Nacisti su svirepo ubili i obesili pet Beograđana početkom rata. Koliko su Beograđana komunisti svirepo i na pravdi Boga ubili POSLE istog rata? Gde je njima spomenik?
Kada će biti obnovljen spomenik koji je nekada stajao NA Igumanovoj palati, a komunisti ga sklonili i polomili?
Preporuke:
38
12
4
ponedeljak, 17 avgust 2015 23:31
ѕ.j Spomenik je krajnje neprikladan, kao i većina drugih
Zverstvo ne treba umotavati u šareni papir. Neprihvatljivo je i uvreda da prođemo pored ovog strašnog mesta netaknuti dubinom ovog, i svih drugih zločina neprijatelja. Zato je spomenik trebao biti potresan, a ne ovako sterilan i bezličan.
Preporuke:
31
0
5
ponedeljak, 17 avgust 2015 23:46
Dragan
Centar fašizma u Beogradu se nalazi u određenim ambasadama. Nećemo ih imenovati kad ih već moramo s vremena na vreme gledati.
Preporuke:
33
2
6
ponedeljak, 17 avgust 2015 23:52
ѕ.j @pitanja
Oslobođenje 1945. je samo uslovno rečeno bilo oslobođenje, a u suštini kulminacija jednog puča i nova okupacija, čije posledice i danas trpimo. Komunistička partija je zloupotrebila spremnost srpskog naroda na borbu protiv okupatora, i narodnooslobodilačkoj komponenti rata dodala komponentu puča i narodoporobilačke okupacije. Većina običnih partizana - koji su u većini bili Srbi - jednostavno se borila za slobodu, i nije imala pojma o komunizmu, a oni koji su njima upravljali su ih iskoristila za anti-srpske ciljeve i rušenja legitimne vlasti (čime nimalo ne umanjujem to da je politika Kraljevine Jugoslavije takođe bilo kubna po Srbe, i udarila temelje kasnijem komunističkom monstrumu).
Preporuke:
38
8
7
utorak, 18 avgust 2015 02:00
Mda
Danas su usavršili taktiku i strategiju, žrtve neonacističke EU i domaćih kvislinga koji su uništili i uništavaju privredu Srbije se same vešaju nažalost što nije teško utvrditi po statistici samoubistava u Srbiji.
Pravo pitanje zašto su generacije koje su se borile protiv fašizma dozvolile da ih zajašu pristalice neonacizma uvijenog u potrošačko slepilo i pohlepu.
Preporuke:
13
0
8
utorak, 18 avgust 2015 08:58
Vladimir Đilas
"zločina okupacionih snaga nad civilima."
Prvo, nema civila u ratu sa fašistima, kao što je pokazalo i bombardovanje Srbije 1999. god.
Drugo, zločin ne bi bio manji ni da su obesili pripadnike vojske sve zajedno sa uniformama i opremom.
Smrt fašizmu!
Preporuke:
12
0
9
utorak, 18 avgust 2015 08:58
HymneN
Otkud sad reodoljubi u Beogradu? Zar to nisu bili - partizani?
Zaista, 1942. godine zatvori u Srbiji su bili prepuni. Ko su bili ti ljudi u zatvorima? Zašto je to još uvek tajna?
Zašto istoričari i novinari ćute.
'Ajd, za istoričare nemam šta da kažem, ali za novinare to nije tipično.
Preporuke:
9
0
10
utorak, 18 avgust 2015 09:07
Infant opet ide na izbore, igra se kao dete
Zašto domaći "kvislinzi" a ne domaći "nedići", "vučići"?
Preporuke:
8
1
11
utorak, 18 avgust 2015 09:09
mr Svetolik Lukic
Cesto se,nenemerno,medju srpskim rodoljubima koji su u znak odmazde obešeni na Terazijama ne pominje DUŠAN PETRONIJEVIĆ,knjigovezački radnik i komunista, istaknuti borac i antifašista kruševacčkog kraja.Dušan Petronijevic rodjen je u s.Jablanica kod Krusevca.Uhvacen je od strane okupatorskih vlasti i Gestapoa 1941,u vozu Krusevac-Beograd,streljan i kao istaknuti rodoljub obesen na Terazijama.
Preporuke:
13
0
12
utorak, 18 avgust 2015 10:41
sefke
Okupator tj.nemci su vesali crnoberzijance,....malo vise poznavanje istorije....
Preporuke:
0
5
13
utorak, 18 avgust 2015 11:11
nebitan
"Oni su stradali kako bi se suzbio bilo kakav pokušaj otpora srpskog naroda", rekao je Mladenović.
Pa i ti si Mladenoviću nedavno odustao od otpora i prešao si na stranu SNS, tj. nemaca.
Preporuke:
9
0
14
utorak, 18 avgust 2015 14:00
Babunski
Iz knjige Stanislava Krakova - General Milan Nedic
"Milan Nedić je koračao ćuteći preko Terazija i njegov
pogled je netremica gledao u obešene. Mišići na njegovoj vilici poigravali su kao u grču.
Tek kad smo izašli iz okvira ovog javnog gubilišta i
već se primakli ≪Albaniji≫, on se okrenuo meni:
— E moj Stašo! Jadan je ovaj moj prvi izlazak na beo-
gradske ulice, pa pravo pod vešala. Ti nesrećnici što
tu vise za mene to nisu komunisti, već Srbi koje dušmani hoće da istrebe. Ali daće Bog da doživim da vidim kako na istom ovom mestu vise ovi švapski gadovi.
Iz Milana Nedića je u ovom trenutku govorio poroblje-
ni i progonjeni Srbin koji nije poznavao nijednog drugog neprijatelja osim okupatora.
Iz zvaničnih dokumenata objavljenih posle rata vidi se
da su od obešenih samo ona dva radnika bili članovi Komunističke partije.
Preporuke:
6
2
15
utorak, 18 avgust 2015 17:56
Vanja
Mislim da shvatam nameru sa kojom je autor prokomentarisao ovaj licemerni, samoreklamerski akt "naših" novih Nedića kojima su oni koji su onda ovaj zločin izvršili danas najveći prijatelji. Rekao bih da je autor hteo reći da je ponovo došlo vreme da se terazijske bandere popune, ali ovog puta nekim drugim akterima....
.jpg)
I to ne može niko i ništa da popravi, pa čak ni vođa...
Kada će biti obnovljen spomenik koji je nekada stajao NA Igumanovoj palati, a komunisti ga sklonili i polomili?
Pravo pitanje zašto su generacije koje su se borile protiv fašizma dozvolile da ih zajašu pristalice neonacizma uvijenog u potrošačko slepilo i pohlepu.
Prvo, nema civila u ratu sa fašistima, kao što je pokazalo i bombardovanje Srbije 1999. god.
Drugo, zločin ne bi bio manji ni da su obesili pripadnike vojske sve zajedno sa uniformama i opremom.
Smrt fašizmu!
Zaista, 1942. godine zatvori u Srbiji su bili prepuni. Ko su bili ti ljudi u zatvorima? Zašto je to još uvek tajna?
Zašto istoričari i novinari ćute.
'Ajd, za istoričare nemam šta da kažem, ali za novinare to nije tipično.
Pa i ti si Mladenoviću nedavno odustao od otpora i prešao si na stranu SNS, tj. nemaca.
"Milan Nedić je koračao ćuteći preko Terazija i njegov
pogled je netremica gledao u obešene. Mišići na njegovoj vilici poigravali su kao u grču.
Tek kad smo izašli iz okvira ovog javnog gubilišta i
već se primakli ≪Albaniji≫, on se okrenuo meni:
— E moj Stašo! Jadan je ovaj moj prvi izlazak na beo-
gradske ulice, pa pravo pod vešala. Ti nesrećnici što
tu vise za mene to nisu komunisti, već Srbi koje dušmani hoće da istrebe. Ali daće Bog da doživim da vidim kako na istom ovom mestu vise ovi švapski gadovi.
Iz Milana Nedića je u ovom trenutku govorio poroblje-
ni i progonjeni Srbin koji nije poznavao nijednog drugog neprijatelja osim okupatora.
Iz zvaničnih dokumenata objavljenih posle rata vidi se
da su od obešenih samo ona dva radnika bili članovi Komunističke partije.